Ulje žutog noćurka se primenjuje kod hroničnih kožnih upala (dermatitisi, ekcemi), kod upala zglobova i vezivnog tkiva (artritis), autoimunih oboljenja (lupus), kod žena zbog PMS-a.
Žuti noćurak (Oenothera biennis) je prirodni izvor gama-linoleinske kiseline (GLA) od koje se u organizmu stvaraju protivupalni agensi (prostaglandini). GLA je omega-6 masna kiselina, koja se često nedovoljno stvara u organizmu, te je neophodno unositi je ishranom. Smatra se da ishranom ne unosimo dovoljno supstrata za stvaranje protivupalnih materija – prostaglandina, te da je odnos protivupalnih i upalnih materija često narušen. Za pravilno funkcionisanje imunog sistema potreban je adekvatan odnos u unosu omega-3 i omega-6 masnih kiselina. U našoj ishrani, generalno, ipak su više zastupljene omega-6, pa je često ovaj odnos poremećen na štetu omega-3 masnih kiselina.

Kod nekih stanja, kao što su: alkoholizam, gladovanje, atopijski ekcem, maligna oboljenja, dijabetes, kardio-vaskularna oboljenja, povišen nivo holesterola, virusne infekcije, predmenstrualni sindrom (PMS) dolazi do poremećaja enzimskog sistema koji je odgovoran za stvaranje protivupalnih agenasa (prostaglandina). U takvim slučajevima dodatni unos ulja žutog noćurka snabdeva organizam sa GLA i omogućava vraćanje ravnoteže ovog enzimskog sistema. Na taj način sprečavaju se upalni procesi u organizmu, a ovo je najvidljivije kod kožnih oboljenja kakav je ekcem. Naravno, rezultati se ne dobijaju odmah na početku upotrebe ovog ulja, već je potebno koristiti ga oko dva meseca da bi se videli efekti u organizmu.

Za razliku od antiinflamatornih (protivupalnih) lekova izgleda da gama-linoleinska kiselina – GLA nema nikakvih neželjenih dejstava, pa je to njena osnovna prednost u odnosu na zvanične lekove. Pošto je neškodljivo, ulje žutog noćurka se često primenjuje i u formulacijama za atopijski dermatitis i ekceme kod dece.

Primenjuje se u vidu ulja, kapsula sa uljem žutog noćurka, lokalno u kremama, mastima i melemima za kožu. Potrebne količine ulja žutog noćurka zavise od stanja koje se tretira, a kod kožnih oboljenja najbolji efekat se postiže ako se ulje primenjuje i spolja (lokalno na kožu) i sistemski (ako se uzima kao dodatak ishrani). Kod atopijskog ekcema deci se dadaje 2-4g ulja žutog noćurka, a odrasli uzimaju 6-8g ovog ulja dnevno. Ove doze su preporučene na osnovu standardnog sadržaja GLA u ovom ulju, koji iznosi 8%. Prvi efekti terapije uljem žutog noćurka vidljivi su nakon 2-3 meseca od početka primene.

U fitoterapiji ulje žutog noćurka se najčešće koristi kod autoimunih oboljenja, artritisa , ekcema, poremećaja cirkulacije i PMS-a, mada ga primenjuju i za virusne infekcije, maligna oboljenja, dijabetes.

Takođe se i druge biljke koje su dobri izvori GLA nekad koriste zbog sličnih efekata, a najčešće borač (Borago officinalis). Ulje žutog noćurka se najčešće koristi kao izvor nezasićenih masnih kiselina, a sigurno najpoznatije nezasićene masne kiseline danas su omega-3 masne kiseline iz riba severnih mora. Danas se može reći da su omega 3 postale super brend, sinonim za dobro zdravlje, a posebno za regulaciju holesterola i triglicerida. Da li će njihovi rođaci omega-6 masne kiseline (kakva je i GLA) ikada zadobiti takvu slavu, ostaje da vidimo? Verovatno ne, jer su više zastupljeni u našoj ishrani od omega-3. U suštini, samo odgovarajući odnos i jednih i drugih omega masnih kiselina obezbeđuje pravilno funkcionisanje imunog sistema, tj. sprečava razvoj upalnih procesa. Međutim, najčešće je u modernoj ishrani taj odnos narušen, pa unosimo mnogo više omega-6 nego omega-3 masnih kiselina.

Tinktura rastavića se dobija potapanjem svežih biljaka rastavića u etanol.

Sadrži vitamin C, oskalnu, jabučnu, kremenu kiselinu, saponine, tanin, pektin, karotenoide.

Preporučuje se kod upale bubrega, bešike, olakšava izbacivanje peska i kamena iz bubrega. Tinktura rastavića je dobra za popravljanje krve slike, pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca – erotrocita.

Koristi se za bolje varanje, protiv gasova i kod čira na želudcu i duodenumu (dvanaestopalačno crevo).

Tinktura rastavića pomaže kod bronhitisa, upale pluća, tuberkuloze.

Savetuje se kod visokog pritiska i arterioskleroze.

Zahvaljujući visokom sadržaju silicujuma koji je sastavni deo kostiju, hrskavice i vezivnog tkiva, tinktura rastavića se koristi u lečenju kostij, ozleda ligamenata i problemima s vezivnim tkivom i hrskavicom.

Kao prirodni baktericid, anestetik, antioksidant, antiseptik i antibiotik, propolis ima izvrsno protiv upalno dejstvo, kao i sledeća dejstva:

– Antimikrobno dejstvo,

– Antigljivično (antimikotično) dejstvo,

– Antivirusno dejstvo,

– Antibiotičko dejstvo,

– Anestetičko lokalno dejstvo,

– Antioksidaciono dejstvo.

Zahvaljujući neslućenim mogućnostima koje se kriju u propolisu, ova izvanredna supstanca u stanju je da nam pomogne kod veoma širokog spektra zdravstvenih problema. Izvrstan je za dezinfekciju, za bolesti zuba, grla, kao i za stomačne tegobe. Odlične rezultate ima u sprečavanju upale zglobova, gangrene, hemoroida, polenske alergije, reumatske groznice. Propolis je značajan i za regulisanje krvnog pritiska, za artritis, za iscelivanje opekotina i regeneraciju tkiva. Za jačanje kompletnog imunološkog sistema, propolis daje najbolje iz prirode.

Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka.
Soja Iecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi glavni sastojci su kolin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Kolin igra kljucnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni (membrana) i često se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili većoj količini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski mozak deponuje veće količine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgrađivačima masti.
Lecitin snižava nivo holesterola, procišcava zidove krvnih žila i pojacava rad srcanog mišica. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno vecu kolicinu masti od optimalne, skoro svaki covek ima povecane potrebe za lecitinom. Drugo važano dejstvo lecitina je da u vecoj meri smanjuje ili cak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.
Redovno uzimanje lecitina omogucava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista ciji je ucinak umanjen zbog bolova u zglobovima.
Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.
Medju vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe,
vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvozdje i drugi.
Soja je posebno korisna u ishrani dijabetičara: obezbedjuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogucava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je tesko prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takodje, preporucuju za ishranu osoba obolelih od secerne bolesti, povecanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.
Danas postoji veliko interesovanje za soju ne samo zbog toga što ona može da bude zamena za meso, a neuporedivo je jeftinija od njega, već i zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana što nedostaje u ishrani savremenog čoveka.
Soja je bjelančevinama najbogatija biljka. Sadržava puno minerala, vlakana, proteina (37 – 50%), esencijalnih masnih kiselina (omega- 3 masne kiseline), fitoestrogena i izoflavona. Sojine bjelančevine su visoko kvalitetna hrana jer su odlično izbalansirane po sastavu aminokiselina i kao takve se lako metaboliziraju. Ne sadrže kolesterol pa se preporučuju i onima koji imaju problem sa bolestima srca – povišeni tlak, dijabetes, ateroskleroza… Istraživanja su pokazala da se snižava razina kolesterola ako unos životinjskih bjelančevina zamjenimo sa sojom. Što bi značilo da ako u jelovnik uključimo 50% sojinih proizvoda smanjiti ćemo rizik od srčanih bolesti za isto toliki postotak.

Zbog velikog udela minerala – soli kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa sojini proizvodi se preporučuju ljudima sa kardiovaskularnim bolestima, anemijom i poremećajima nervog sistema. Fitoestrogeni iz soje liče na hormon estrogen, ali su nekoliko hiljada puta slabiji od njega, te pomažu zaustaviti bujanje raka zavisnog o hormonima i drugih oblika bolesti. To čine tako što se vežu na receptore estrogena na stanicama (ukoliko konzumirate soju) te sprečavaju vezivanje snažnih estrogena na te receptore pa tako i uvećavanje stanica tumornog tkiva ako je stanica zahvaćena tumorom. Izoflavoni (genistein i daidzein) potpomažu regulaciju hormonalne ravnoteže kod žena.

Azuki je sitan, kompaktan crveni pasulj veoma cenjen kako zbog velike hranljive vrednosti, tako i zbog lekovitih svojstava.
Slađi je od ostalih mahunarki. Bogat je magnezijumim, kalijumom, gvožđem, cinkom, bakrom, kao i vitaminima B kompleksa. Pošto sadrži visok nivo kalijuma (a vrlo malo natrijuma), ishrana sa puno azukija može poslužiti kao prirodni diuretik, a time pomoći i u regulaciji krvnog pritiska. Povoljno utiče na probleme sa urogenitalnim traktom, pankreasom, a poboljšava i cirkulaciju.
Kao i većina mahunarki, azuki je bogat rastvorljivim vlaknima. Ta vlakna pomažu eliminaciju toksina i holesterola iz tela, tako što ih vezuju za sebe.
U Japanu su lekovita svojstva azuki pasulja odavno poznata i on se koristi da potpomogne funkcionisanje bubrega i mokraćne bešike.

Pripremanje:

Pasulj treba ostaviti potopljen u hladnoj vodi najmanje tri sata, a zatim kuvati oko sat i po (na šolju azukija, dodaju se tri šolje vode). Nakon toga se procedi a voda u kojoj je stajao može se popiti kao čaj jer je bogata nutritijentiama, a uz to je i ukusna.

Azuki pasulj sa semenkama:

Sastojci: 200 g azuki pasulja (potopiti preko noći da se lakše skuva) 10 g susama 10 g suncokretovog sirovog jezgra malo susamovog svetlog ulja tamari sos ili morska so

Priprema: Na malo susamovog ulja propržiti semenke suncokreta i susama, pa dodati azuki pasulj i peršun. Malo promešati i dodati soja sos ili so.

Čorba od azuki pasulja:

Sastojci: 1 manja šolja azukija 2 šolje vode 4 cm kombu alge 1 kašika soja sosa ili 1 kašika soli

Priprema: Potopiti azuki u 3 šolje vode i ostaviti da odstoji 3-4 sata. Presuti pasulj u veću šerpu i dodati kombu algu. Kuvati 30-40 minuta (u zavisnosti od kvaliteta zrna), sve dok se zrna ne raskuvaju, a sva voda ispari. Pre završetka kuvanja začiniti morskom solju ili soja sosom i kuvati još desetak minuta. Po želji može se dodati i razno povrće. Obratiti pažnju na vodu tokom kuvanja, pa dolivati pomalo ukoliko je potrebno. Ako ima viška, treba podići poklopac i pustiti da ispari.